- Kriza izazvana kovidom-19 ubrzala je digitalnu transformaciju evropske privrede.
- Međutim, preduzeća su odložila složenije procese digitalizacije.
- Digitalna preduzeća bila su u stanju da se bolje nose sa poremećajima izazvanim pandemijom.
Prema najnovijem izvještaju Evropske investicione banke (EIB) Digitalizacija u Evropi 2021–2022: Dokazi iz istraživanja EIB o investicijama, skoro polovina preduzeća u Evropskoj uniji (EU) investiralo je u digitalizaciju kao odgovor na kovid-19. Digitalna preduzeća su u pandemiji prošla bolje od nedigitalnih, jer su iskoristila krizu kao priliku da ubrzaju digitalizaciju. Ona su u proseku bila produktivnija, inovativnija, bilježila su brži rast i isplaćivala veće zarade. Ipak, sa napretkom digitalizacije povećao se i digitalni jaz u Evropi. Među preduzećima u EU 26 posto nije investiralo u digitalnu transformaciju. Njima je potrebna veća podrška da bi održala konkurentnost i izbjegla zaostajanje tokom privrednog oporavka. Na drugom kraju spektra, 61 posto preduzeća u EU već je usvojilo napredne digitalne tehnologije.
46 posto preduzeća u EU navelo je da je tokom krize kovida-19 preduzelo mjere za povećanje digitalizacije, u poređenju sa 58 posto preduzeća u SAD. Pored toga, udeo preduzeća koja koriste napredne digitalne tehnologije veći je u SAD (66 posto) nego u Evropskoj uniji (61 posto). Mnoge promene u vezi sa digitalizacijom – pružanje usluga na daljinu, rad od kuće i onlajn sastanci – po svoj prilici će ostati. Ipak, za razliku od opštije digitalne transformacije, usvajanje novih naprednih tehnologija stagnira jer su preduzeća tokom krize odlažila složenije procese digitalizacije. Udio kompanija u EU koja u svom poslovanju primjenjuju napredne tehnologije kao što su 3D štampa, robotika ili internet stvari ostao je uglavnom na sličnom nivou od 2020. godine dostigavši 61 posto u 2021.
„Tokom pandemije, digitalna transformacija je često bila presudna za opstanak preduzeća i ubrzala je transformaciju evropske privrede. Ipak primjećujemo i da je kriza primorala mnoga preduzeća da zaustave složenije procese digitalizacije. Sa ulaskom u „novu normalnost” bit će od ključnog značaja da se ti procesi ponovo otpočnu i da se ubrza tempo napredne digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Grupacija EIB je spremna da pruži neophodnu podršku”, rekao je potpredsjednik EIB Rikardo Murinjo Feliks.
U 2021. godini, Finska i Malta su bile dvije najdigitalnije zemlje, a slede Danska, Austrija, Holandija i Švedska. Najuspešnije zemlje EU u pojedinim oblastima digitalizacije bile su sljedeće: Češka po korištenju naprednih digitalnih tehnologija, Finska po digitalnoj infrastrukturi i primjeni formalnog strateškog praćenja poslovanja, koje je pokazatelj upravljačkih praksi, Austrija po usvajanju digitalizacije tokom pandemije korona virusa, Kipar po investicijama u softver i podatke i Švedska po ulaganjima u obuku zaposlenih.
„Većina preduzeća u EU navodi da su pandemiju iskoristila kao priliku za transformisanje i započinjanje svoje digitalizacije. Ali tokom tog perioda razlike između preduzeća su se povećale tako da ona koja sporije reaguju rizikuju da zaostanu. Nedostatak vještina je i dalje glavna prepreka investicijama preduzeća. Kao odgovor na to, potrebne su nam višestrane politke za podršku digitalizaciji: tehnička pomoć, vještine i pristup finansijama imaju važnu ulogu”, rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB.
Pročitajte sažetak izveštaja.
Dodatne informacije
O Istraživanju o investicijama koje sprovodi EIB
Godišnje istraživanje Grupacije EIB o investicijama i finansiranju investicija (EIBIS) jeste istraživanje koje se sprovodi širom EU kojim se prikupljaju kvalitativne i kvantitativne informacije o investicionim aktivnostima malih (sa pet do 250 zaposlenih) i većih preduzeća (sa više od 250 zaposlenih), o njihovim potrebama za finansijskim sredstvima i teškoćama sa kojima se suočavaju.
Ovo najnovije izdanje zasnovano je na podacima prikupljenim između aprila i jula 2021. godine od oko 13.500 privrednih subjekata širom Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Koristeći metodologiju stratifikovanog uzorka, EIBIS prikazuje podatke za
- sve države članice Evropske unije i SAD;
- različite kategorije preduzeća po veličini (od mikro do velikih);
- četiri glavna sektora (industrija, usluge, građevinarstvo i infrastruktura).
Njegov koncept podrazumeva izradu panela posmatranja za analize vremenskih serija, a ta posmatranja se mogu povezati i sa podacima bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća. EIBIS je izradila i njime upravlja Ekonomska služba EIB, uz podršku za razvoj i sprovođenje koju pruža Ipsos MORI.
Više o tome možete naći na: Istraživanje o investicijama koje sprovodi EIB (EIBIS) – dodatne informacije
O Evropskoj investicionoj banci
Evropska investiciona banka (EIB) je institucija dugoročnog kreditiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica EU. Ona dugoročna finansijska sredstva stavlja na raspolaganje za zdrave investicije, da bi doprinjela ostvarivanju ciljeva politike EU, kako u Evropi tako i šire. EIB je aktivna u oko 160 zemalja. Ona je jedan od najvećih davalaca finansijskih sredstava za investicije u oblasti klimatskih promena u svijetu i nedavno je objavila da će u deceniji do 2030. godine obezbediti i podržati investicije u klimatsko delovanje i održivost životne sredine u vrijednosti od 1000 milijardi eura. Najmanje 50 posto od finansijskih sredstava EIB bit će do 2025. godine usmjereno za mjere u oblasti klime i održivost životne sredine. Od kraja 2020. godine sve aktivnosti finansiranja Grupacije EIB usklađene su sa ciljevima Pariskog sporazuma.
Više o istraživanjima EIB možete saznati ovde: Naša istraživanja (eib.org)
