Dodatnih 88 miliona eura odobreno za finansiranje projekata putem Regionalnog programa energetske efikasnosti
Tržišta Zapadnog Balkana napreduju u ozelenjavanju svojih ekonomija, s investicionim portfoliom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije koji dostiže milijardu eura. Pored investicija, regija je ostvarila napredak i u usklađivanju sa zakonodavstvom Evropske unije (EU), čime se stvara šire povoljno okruženje za investicije u održiva i energetski efikasna rješenja.
Ovo su rezultati postignuti u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP), ključnog instrumenta Evropske unije za zelene investicije u regiji. Program je pokrenut 2013. godine u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkom razvojnom bankom (KfW), te nastavlja da podržava zelenu tranziciju Zapadnog Balkana s dodatnih 88 miliona eura odobrenih za buduće investicije. Dodatna sredstva odobrena su na sastanku Upravnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan koji je održan prošlog mjeseca.
Od svog početka, REEP je podržavao regiju u unapređenju regulatornog okvira i uklanjanju prepreka za ulaganja u energetsku efikasnost, što je dovelo do povećanja obima investicija u ovoj oblasti.
Jedan od glavnih segmenata programa su investicije u energetsku sanaciju javnih objekata, čime se ne samo poboljšava njihova energetska efikasnost – što indirektno doprinosi poboljšanju kvaliteta zraka – već ovi projekti doprinose i lokalnom BDP-u, podržavajući lokalne lance snabdijevanja i kompanije angažovane na izvođenju radova.
540 javnih objekata širom regije, kao što su studentski domovi, škole i zdravstvene ustanove, bit će ili su već obnovljeni prema unaprijeđenim standardima energetske efikasnosti (termička izolacija zidova i krova, zamjena sistema grijanja, prozori s dvostrukim staklom, toplotne pumpe, solarni paneli itd). Sanacija objekata uključuje mjere energetske efikasnosti, ali i strukturne (npr. statička sanacija, krečenje, ugradnja prskalica) te mjere za unapređenje udobnosti radi poboljšanja uslova za krajnje korisnike.
U Bosni i Hercegovini je putem ovog programa obnovljeno oko 40-ak javnih objekata u Kantonu Sarajevo, uključujući zdravstvene ustanove, škole, vrtiće i studentske domove.
Drugi bitan segment programa je i dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja kroz projekte zamjene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u lokalnim toplanama.
REEP takođe podržava finansiranje domaćinstava, malih i srednjih preduzeća i omogućava direktno finansiranje privatnog sektora. Do 2025. godine, više od 34.000 domaćinstava i 2.000 malih preduzeća je već investiralo ili je u procesu investicija u mjere energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije, koristeći EU bespovratna sredstva i specijalizirane kreditne linije dostupne u lokalnim partnerskim bankama.
Program je generisao značajan ekološki učinak kroz uštede energije od 1.220 GWh godišnje (što je, na primjer, 37% godišnje potrošnje energije u Severnoj Makedoniji). Također je izbegnuto emitovanje 730 hiljada tona CO₂ – što je ekvivalent uklanjanju 183.000 automobila sa ulica. Ovo ilustruje još jedan ključni aspekt programa: direktan doprinos smanjenju zagađenja zraka i stvaranju održivijeg i zelenijeg urbanog života.
REEP finansiranje se plasira direktno državama ili općinama za velike investicije poput obnove javnih objekata. Takođe se distribuira kroz lokalne komercijalne banke, koje pozajmljuju sredstva malim preduzećima i domaćinstvima zainteresovanim za ulaganje u energetsku efikasnost ili obnovljive izvore energije.
Energetska produktivnost regiona Zapadnog Balkana i dalje je znatno ispod prosjeka zemalja članica Evropske Unije, što ukazuje na potrebu za strukturnim investicijama u energetsku efikasnost i trajnu potrebu za usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva i politika sa standardima EU (ažuriranje zakona o energetskoj efikasnosti, sprovođenje podzakonskih akata, usvajanje dugoročnih strategija renoviranja objekata, itd).
