Gotovo svake sedmice se sretnemo, da ne kažem sudarimo, sa nemogućnošću dobijanja pravovremene, ispravne i tačne upute od strane zaposlenih u nekoj od institucija ili javnih preduzeća. Nebitno je zaista da li se radi o općinskoj, kantonalnoj, entitetskoj ili državnoj instituciji, kantonalnom, entitetskom ili državnom javnom preduzeću. Teško (i rijetko) ćete na konkretno pitanje dobiti konkretan odgovor, obično će vas uputiti na drugi sektor, drugog sagovornika ili će vam dati neki srednji odgovor po principu – može i ovako i onako.
Nedavno nam se desilo da je u lavirintu poštanskog saobraćaja zagubljen važan dokument za koji smo imali rok da ga dostavimo. Institucija koja je izdala dokument ima potvrdu da ga je predala pošti i tu se negdje zagubio dokument. Naši pokušaji da saznamo gdje je tačno dokument nestao u pošti završavali su se nemuštim objašnjenjima, koja u najmanju ruku zvuče – nelogično.
Naravno, u pošti vam neće izdati potvrdu da je greška do njih i da zbog toga niste u mogućnosti pravovremeno dostaviti traženi dokument i ode tender drugome, ode zarada, a vrli nam Nikšić, dabome, svoje traži. Plati doprinose na vrijeme. I ko će odgovarati za to što izgubite posao za koji ispunjavate uslove, kavlifikovani ste po svim osnovama, ali eto potvrdu da se protv vas ne vodi krivični postupak ne možete dostaviti, jer se „izgubila negdje u pošti“. To, koliko se nad tom činjenicom vajka nekakav šef te iste Pošte je zaista deprimirajuće.
To je samo jedan od brojnih primjera koji ilustruje put poslovnih ljudi u Bosni i Hercegovini (ali i građana) kada se susretnu sa bespućima domaće administracije i – neznanjem.
Znam, znam da su u institucijama i javnim preduzećima uglavnom zaposleni podobni, sa diplomama u najmanju ruku sumnjivih fakulteta na kojima se stiče – neznanje. No, ono što je gore to je nehtijenje tih istih likova da, kada su već dobili priliku i za bosanskohercegovačke uvjete, dobro plaćen posao, da makar uče i nauče kako raditi taj posao.
Nije sramota nemati fakultetsko obrazovanje (činjenica je da neki od najmoćnijih i najbogatijih ljudi svijeta, koji su sami razvili uspješan biznis, nemaju formalno visoko obrazovanje). Sramota je za godinu (ili manje) steći lažnu diplomu, lažnog fakulteta, ne naučiti ništa i ne htjeti naučiti ništa ni u ostatku života.
Ne očekujem, zaista, da službenici u institucijama ili državnim kompanijama, znaju Bernulijevu jednačinu ili da citiraju Platona. Ono što svi mi imamo pravo od njih tražiti jeste da svoj posao rade najbolje što znaju, da na tom poslu uče i da automatizmom izgube posao u instituciji ili javnom preduzeću kada se dokaže da su pohađali lažni fakultet i stekli lažnu diplomu. Barem toliko…
