“Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u maju ove godine iznosila je 9,4 posto, a ukupno 2,11 milijardi KM. Kod privatnih preduzeća rasli su za 956,5 miliona KM (10,2 posto), kod vladinih institucija za 55,6 miliona KM (10,7 posto), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 4,5 miliona KM (0,8 posto) i kod ostalih domaćih sektora za 72,6 miliona KM (39,7 posto)”, piše u ovim podacima.
Dodaje se da su devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine (CB bBiH) na kraju maja ove godine iznosile 15,77 milijardi KM i na godišnjem nivou su povećane za 239 miliona KM, odnosno 1,5 posto.
“Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju maja iznosili su 24,53 milijarde KM i u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje kredita od 260,2 miliona KM (1,1 posto). Kreditni rast registrovan je kod sektora stanovništva za 129,7 miliona KM (1,1 posto), kod privatnih preduzeća za 109,2 miliona KM (1,1 posto), kod vladinih institucija za 19 miliona KM (1,7 posto) i kod ostalih domaćih sektora za 2,6 miliona KM (1 posto). Smanjenje kreditnog rasta je zabilježeno kod nefinansijskih javnih preduzeća za 0,3 miliona KM (0,1 posto)”, navodi se u podacima Centralne banke BiH.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je da je jedan od uzroka povećane kreditne aktivnosti vezan za tržište nekretnina.
“Naime, u vrijeme visoke inflacije investiciono isplativo je bilo investirati u nekretnine čija je cijena na tržištu rasla. To je vodilo većoj vrijednosti odobrenih kredita. Takođe rast zarada u javnom sektoru i djelimično u privatnom je podigao kreditnu sposobnost stanovništva i podstakao dio kreditne ekspanzije. Uz revolving kreditiranje koje je prisutno u našoj privredi očuvana je baza, a prethodno navedeni faktori su predstavljali nadgradnju kreditne aktivnosti koja je vodila kreditnoj ekspanziji”, naveo je Mlinarević.
Ekonomista Slaviša Raković istakao je da je povećanje kredita konstanta u Bosni i Hercegovini i sigurno pokazuje da se rast potrošnje finansira i kreditima stanovništvu.
“To je sasvim sigurno i posljedica rasta inflacije i rasta, prije svega, maloprodajnih cijena. Mada ne treba praviti dramu oko ovog povećanja jer je to dio decenijskog trenda”, kazao je Raković.
