Ruska invazija na Ukrajinu i rast cijena energije i robe negativno će se odraziti na ekonomski rast u eurozoni tokom ove i naredne godine i podstaći rast inflacije na rekordni nivo, saopštila je juče Evropska komisija.
Evropska komisija smanjila je prognozu rasta za 19 država eurozone na 2,7 posto ove godine u odnosu na 4 procenta koliko je predviđano u februaru, malo prije početka rata u Ukrajini. Ekonomski rast će dodatno usporiti na 2,3 posto sljedeće godine, takođe ispod 2,7 posto koliko je ranije predviđano.
Ova prognoza je prva sveobuhvatna procjena ekonomske cijene konflikta u Ukrajini za eurozonu i 27-člani evropski blok.
”Prije izbijanja rata djelovalo je da ekonomiji EU predstoji produžena i snažna ekspanzija. Ali ruska invazija na Ukrajinu je postavila nove izazove, baš kada se Unija oporavljala od ekonomskih uticaja pandemije”, navodi se u saopštenju EK.
”Pojačavajući pritisak na povećanje cijena roba, izazivajući ponovne poremećaje u snabdijevanju i povećanje neizvjesnosti, rat pogoršava već postojeće prepreke rastu, za koje se ranije očekivalo da će se smiriti”.
Komisija je saopštila da će evropska ekonomija biti još ozbiljnije pogođena ukoliko Rusija prekine snabdijevanje gasom EU, procjenjujući da bi rakav razvoj događaja smanjio projektovani rast na 2,5 procentualnih poena u 2022. i na jedan procentualni poen u 2023. To bi dovelo do recesije, navodi se u saopštenju.
Inflacija, koju Evropska centralna banka želi da zadrži na 2 posto ove godine će iznositi 6,1, predviđa Komisija, a naredne godine bi trebalo da padne na 2,7 posto što je i dalje iznad cilja ECB. Prije rata, Komisija je očekivala rast cijena od 3,5 posto u 2022 i 1,7 posto u 2023.
U slučaju iznenadnog prekida snabdijevanja gasom iz Rusije inflacija bi porasla za dodatna 3 procenta u 2022. i za još jedan procenat u 2023, saopštila je komisija.
”Neizvjesnost je očigledno porasla, a rizici su se povećali i uglavnom su povezani sa trajanjem rata”, rekao je ekonomski komesar EU Paolo Đentiloni na konferenciji za novinare.
Uprkos vladinoj potrošnji za ublažavanje rasta cijena energije i podrške milionima izbjeglica iz Ukrajine, ukupni vladin deficit EU trebalo bi da 2022. padne na 3,6% BDP-a sa 4,7% u 2021. što je posljedica ukidanja privremenih mjera podrške uvedenih zbog pandemije kovida-19.
Takođe uprkos sporijem rastu, očekuje se novi pad nezaposlenosti u eurozoni na 7,3 posto ove godine i na 7 posto 2023. u odnosu na 7,7 koliko je iznosila 2021.
