Kakvi smo to ljudi postali (ili vazda bili)? Ovo pitanje, dragi moji, vrtim danima dok slušam, čitam i gledam salve žalopojki o gašenju jedne fabrike u BiH. Da se razumijemo, sa ljudskog i emotivnog stanovišta iskreno je i meni žao, ali…
Godinama su iz te iste fabrike upozoravali vlasti da ih odluke koje bh. vlastodršci donose vode direktno u propast, dostavljali prijedloge, moguća rješenja, analize…Znate li ko se osvrnuo na sve te silne apele? Donositelji odluka nisu, jer im je bilo važnije da uberu (u svom mandatu) akcize, poreze, dadžbine i šta sve ne…Šta će biti sutra? Neka brinu oni novi koji će doći na vlast. A ni novi se baš pretjerano ne brinu, jer da brinu ne bi godinama zatvarali oči na šlepere cigareta koji ilegalno prelaze bh. granicu.
Potrošači, koji sada za tastaturama liju gorke suze, optužujući sve redom da su krivi, lopovi, kriminalci (sve uz kafu i cigaretu, švercovanu ili od škije kupljene od uličnih prodavača) nikada ne bi priznali da kupujući švercovanu robu direktno finansiraju lopove, kriminalce, ljude sa one strane zakona. A vjerovatno to ni ne znaju, kao što, uostalom, ne znaju puno toga što sebi dozvoljavaju komentirati „punih usta“.
Ne daj Bože da se u dogledno vrijeme najavi zatvaranje neke bh. fabrike vode, opet će junačinama za tastaturama i samozvanim ekonomskim analitičarima krivi biti svi drugi, osim nas koji smo u 2021. godini popili 95,6 miliona KM uvoznih voda. Pri čemu je nekim od tih voda koje uvozimo kvalitet na nivou vode iz ulične lokve (ali šta ćeš? Dobra ambalaža i milioni uloženi u kampanju čine svoje).
Ne mogu da se ne dotaknem i radnika… Svaki onaj koji je iz fabrike iznio jednu (cigaretu, kutiju, šteku) snosi svoj dio krivice.
Tek kada sami sa sobom raščistimo i preuzmemo svoj dio odgovornosti za ono što nam se dešava (prljave ulice, neuređeni haustori, neočišćeni ulazi u objekte, šta jedemo, pijemo, pušimo), za nas će biti nade. Ovako, dok je svaki anonimni junačina spreman prebaciti krivicu za ono što se dešava oko njega na svakog drugog (imenom i prezimenom) bez materijalnih ili kakvih drugih dokaza – teško da možemo naprijed.
Oni koji imaju dokaze trebaju ih predati nadležnim pravosudnim organima i pritiskati te organe da rade svoj posao, istražuju, sude i presuđuju.
Kada smo se počeli bojati istine? Ili još bolje. Kada smo postali kukavice?
