U vremenu kada se građevinska industrija sve više suočava s izazovima klimatskih promjena, rastućih troškova sirovina i pritisaka za smanjenje ekološkog otiska, postaje jasno da tradicionalni modeli gradnje više nisu održivi. Kompanije koje prepoznaju važnost cirkularne ekonomije i održivog poslovanja sve više preuzimaju liderske pozicije na tržištu.
Jedan od takvih primjera je firma DS Iskop Gradnja d.o.o., koja kroz sveobuhvatan pristup – od projektovanja i izvođenja radova, do upravljanja i prerade građevinskog otpada – gradi temelje nove, odgovornije građevinske prakse.
O viziji održive gradnje, izazovima implementacije zelenih rješenja, kao i planovima za predstavljanje na Balkan Green Summitu 2025 koji će se održati od 26. do 28. maja u Sjenici: Balkan Green Summit, razgovarali smo sa Safetom Dražaninom, direktorom i vlasnikom kompanije
Naša prednost je u sveobuhvatnom pristupu – od projektovanja, preko izvođenja radova, do upravljanja otpadom. Klijentima nudimo rešenja po sistemu ‘ključ u ruke’, što im štedi vreme i obezbeđuje sigurnost kvaliteta. Pored toga, razvijamo infrastrukturu za preradu građevinskog otpada, što nas pozicionira kao društveno odgovornu firmu koja misli dugoročno i održivo.
Kako definišete cirkularnu ekonomiju u kontekstu građevinske industrije i koje su ključne prednosti njenog implementiranja u vaše projekte?
Cirkularna ekonomija u građevinskoj industriji za nas predstavlja strateški pristup koji podrazumeva odgovorno planiranje, korišćenje i ponovno iskorišćavanje građevinskih resursa tokom celokupnog životnog ciklusa objekta. Umesto tradicionalnog modela „uzmi–iskoristi–odbaci“, oslanjamo se na principe zatvorenog kruga – što znači da materijale recikliramo, ponovo upotrebljavamo i optimizujemo njihovu upotrebu već u fazi projektovanja.
U praksi to znači da pažljivo biramo materijale koji mogu biti ponovo korišćeni, primenjujemo metode demontaže koje omogućavaju selektivno razdvajanje otpada i sarađujemo s partnerima orijentisanim ka reciklaži i ponovnoj upotrebi. Naš cilj je da minimizujemo otpad, produžimo životni vek materijala i maksimalno smanjimo uticaj na životnu sredinu.
Za nas, cirkularna ekonomija nije samo ekološka obaveza, već i pametan poslovni model – jer smanjuje troškove, povećava efikasnost i otvara nove prilike za inovacije u načinu na koji gradimo.
Kako se proces prerade građevinskog otpada odvija u praksi i kako se on integriše u postojeće radne tokove i projekte?
Proces počinje temeljitim sortiranjem otpada na gradilištu – razdvajanjem materijala poput betona, drveta, metala i plastike. Nakon toga, specijalizovano drobilično postrojenje koje posedujemo vrši preradu i reciklažu, pretvarajući otpad u materijale pogodne za ponovnu upotrebu. Ovaj proces je integrisan kroz blisku saradnju sa partnerima, kontinuirano praćenje kvaliteta i pravovremenu logistiku, što omogućava da se reciklirani materijali direktno koriste u novim fazama projekta.
Pored toga što smo u procesu dobijanja dozvole za preradu građevinskog otpada, naša firma već poseduje sertifikate za prevoz građevinskog otpada, što znači da imamo potpuno legalno i tehnički organizovan sistem za upravljanje otpadom – od gradilišta do reciklažnog postrojenja.
Takođe, certifikovani smo za prepoznavanje azbesta i rad sa opasnimmaterijalima, što je posebno važno na starim objektima i prilikom sanacija. To nam omogućava da bezbedno i stručno uklonimo i zbrinemo materijale koji mogu predstavljati rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ove sertifikacije su deo naše šire strategije integracije cirkularne ekonomije i odgovornog poslovanja, i omogućavaju nam da klijentima pružimo kompletnu uslugu – od demontaže i odvoza otpada, do njegove obrade i ponovne upotrebe u projektima.
Koji su ključni izazovi sa kojima se suočavate pri implementaciji ekoloških rešenja u građevinskoj industriji i kako ih prevazilazite?
Jedan od glavnih izazova u implementaciji ekoloških rešenja u građevinarstvu je to što su održive prakse često percipirane kao skuplje i komplikovanije. Tu se prvenstveno misli na logistiku upravljanja otpadom, dodatnu papirologiju, ulaganja u opremu i obuku kadrova.
Drugi izazov je nedovoljna regulativa i kontrola kada je reč o odlaganju i preradi otpada – što dovodi do nelojalne konkurencije jer neki učesnici na tržištu ne poštuju propise, pa na kratke staze ostvaruju niže cene.
Takođe, i dalje postoji nizak nivo svesti kod investitora i nekih izvođača o benefitima cirkularne ekonomije i ekoloških pristupa, što ponekad otežava implementaciju zelene gradnje.
Koji su konkretni benefiti koje ste primijetili u primjeni cirkularne ekonomije u građevinskoj industriji, kako za kompaniju, tako i za širu zajednicu i okolinu?
Primena cirkularne ekonomije nam je donela uštede u materijalu i troškovima odlaganja otpada, efikasnije gradilište i bolju poziciju na tržištu. Za zajednicu – manje otpada u prirodi, očuvanje resursa i čistija okolina.
Kako vaša kompanija osigurava visoke ekološke standarde i šta konkretno radite na smanjenju ekološkog otiska u građevinskoj industriji?
Ekološke standarde osiguravamo kroz sertifikovan prevoz i selekciju otpada, prepoznavanje opasnih materijala poput azbesta, i korišćenje recikliranih sirovina. Planiranjem, optimizacijom materijala i razvojem postrojenja za preradu, aktivno smanjujemo ekološki otisak.
Kako se pripremate za Balkan Green Summit-u 2025. godine i šta planirate da predstavite kao ključne inicijative?
Za Balkan Green Summit 2025. pripremamo prezentaciju naših aktivnosti u oblasti prerade građevinskog otpada i fokusa na cirkularnu ekonomiju. Ključna inicijativa koju ćemo predstaviti je razvoj sopstvenog reciklažnog centra, uz primere kako u praksi integrišemo održive principe u sve faze građevinskih projekata.
Zaposlene i partnere edukujemo kroz interne obuke, radionice i praksu na terenu, gde promovišemo održive metode gradnje, selekciju otpada i racionalno korišćenje materijala. Održivost kod nas nije teorija, već deo svakodnevnog rada.
U saradnji sa partnerima iz sektora niskogradnje, pokrenuli smo inicijativu da se reciklirani materijali koriste za nasipanje pristupnih puteva, što je direktno smanjilo potrebu za eksploatacijom kamenog materijala.
