Investicije u Republici Srpskoj u prošloj godini iznosile su 2,6 milijardi KM, pokazuju zvanični podaci Zavoda za statistiku Republike Srpske.
Ovi podaci su bolji nego 2022. godine, kada su investicije iznosile 2,28 milijardi KM.
Kako stoji u ovim podacima, najviše su prošle godine investirali privrednici koji se bave proizvodnjom i snabdijevanjem električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom i to 521 miliona KM.
U javnu upravu i odbranu, odnosno obavezno socijalno osiguranje investirano je 394 miliona KM.
Investitori u prerađivačkoj industriji uložili su prošle godine 374 miliona KM.
Dalje se navodi da su investitori u građevinarstvu investirali 360 miliona.
“Slijede investicije u trgovini na veliko i trgovini na malo, popravka motornih vozila i motocikala, koje su iznosile 265 miliona KM, pa djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalnog rada 141 miliona KM, te informacije i komunikacije za 129 miliona KM”, navodi se u podacima Zavoda za statistiku RS.
Prema tehničkoj strukturi investicija, najviše je izdvojeno za građevinske objekte i prostore za 1,3 milijarde KM, pa za mašine, opremu i transportna sredstva za 1,1 milijardu KM, te u ostalo za 158 miliona KM.
Ekonomista Milenko Stanić rekao je da je sigurno da kod nas investicije učestvuju od 15 do 20 odsto BDP-a.
“Naravno, taj iznos za ovaj nivo razvijenosti ekonomije nije dovoljan. Ipak, važnije od iznosa investicija jeste njihova struktura, a ta struktura nije zadovoljavajuća. Imamo investicije u socijalno osiguranje u zgrade i poslovne prostore. Istina, tu se zapošljava građevinski sektor, ali nama trebaju investicije u novu tehnologiju, osavremenjivanje procesa proizvodnje, produktivno zapošljavanje, a takvih investicija imamo malo i to je problem. To se konačno odražava na nivo rasta ekonomije i BDP-a, koji je prošle godine završio na 1,6 odsto. Ove godine je između 2,7 i 2,9 odsto i to su pristojni nivoi rasta, ali za neke promjene u kvalitetu života su potrebne mnogo značajnije stope privrednog rasta da bi brže dostizali zemlje u okruženju i Evropsku uniju”, naglasio je Stanić.
Prema njegovim riječima, pitanje je ekonomske isplativosti i efikasnosti nekih investicija.
“Ako uložimo više nego što zahtijevaju neki normalni standardi, onda takva investicija ne može da znači napredak, već značajne gubitke koje ćemo otplaćivati u narednom periodu. Treba gledati produktivnosti investicija i njihovu strukturu”, dodao je Stanić.
