Dok su kreatori fiskalne politike bili angažirani na ublažavanju jačeg uticaja pandemije i kasnijih kriza, sada postoji ograničen fiskalni prostor za podršku smanjenom potencijalnom rastu i zabrinutosti za održivost koje se naziru u nekoliko zemalja. Ograničeni fiskalni prostor, također, predstavlja rizik za implementaciju i održavanje prijeko potrebnih javnih investicionih projekata neophodnih za ekonomsku konvergenciju sa Evropskom unijom (EU), kao i za napredak u digitalnoj i zelenoj tranziciji.
Osim toga, rastuća neizvjesnost na globalnom nivou, uključujući i EU (kao glavnog trgovinskog partnera), zahtijeva fiskalne zaštitne rezerve, kako bi zemlje mogle koristiti fiskalnu politiku u anticiklične svrhe i osigurati najefikasnije korištenje javnih resursa za podršku ekonomskom oporavku. Ovo je dodatno naglašeno ubrzanim monetarnim pooštravanjem koje je povećalo troškove finansiranja za vlade. Jačanje fiskalne opreznosti, kao i fiskalnog upravljanja bit će ključni signal tržištima o određivanju cijena rizika.
Izgledi proširenja EU i povezano usklađivanje zakonodavstva sa acquis communautaire su važan orijentir za strukturne i institucionalne reforme na Zapadnom Balkanu. Fiskalno upravljanje koje uključuje i okvire fiskalne odgovornosti i upravljanje infrastrukturom, između ostalog, predstavlja srž agende pristupanja EU, kao što je naglašeno u godišnjim izvještajima EU. Kao dio pristupnih pregovora, zemlje kandidati trebaju pokazati da funkcioniraju u tržišnim privredama (ekonomski kriterijum za pristupanje).
Iz perspektive fiskalne politike, to znači da zemlje Zapadnog Balkana moraju poboljšati planiranje, nadzor i transparentnost u upravljanju javnim finansijama, poboljšati efektivnost u vođenju svoje fiskalne politike, kao i primijeniti fiskalna pravila i osigurati efikasnu upotrebu budžetskih sredstva kroz bolje upravljanje infrastrukturom. Očekuje se da će ova poboljšanja doprinijeti održivosti javnih finansija ovih zemalja. Sa pravne tačke gledišta, dovoljan napredak podrazumijeva efektivno usklađivanje sa Direktivom EU o zahtjevima za budžetske okvire država članica iz novembra 2011. – dio Poglavlja 17. acquisa.
U decembru 2022. godine, Evropska unija i Svjetska banka potpisale su Ugovor o upravljanju povjereničkim fondom za implementaciju četverogodišnje tehničke pomoći za jačanje fiskalnog upravljanja na Zapadnom Balkanu. Implementacija ove tehničke pomoći će se nastaviti u duhu partnerstva između Evropske komisije (DG NEAR, DG ECFIN) i Svjetske banke. Redovni proces revizije će se koristiti za sistematsko razmjenu dostignuća i napretka kako bi se omogućila fleksibilnost za prilagođavanje angažmana na nivou zemlje na osnovu početne faze dijagnostike i promjena u ekonomskim okolnostima na nivou zemlje.
Cilj ove tehničke pomoći je da podrži zemlje Zapadnog Balkana da poboljšaju svoje okvire fiskalne odgovornosti i ojačaju upravljanje infrastrukturom kroz jačanje javnih investicija (PIM) i upravljanja javnom imovinom (PAM) sa sektorskim i institucionalnim fokusom. Podrška bi se fokusirala na razvoj kapaciteta, reforme politika i podršku implementaciji za efikasnije okvire fiskalne odgovornosti kao što su pravila i institucije, makroekonomsko predviđanje, izvještavanje o fiskalnom riziku i efikasnost javne potrošnje, uključujući kapitalnu potrošnju. Razvoj kapaciteta u oblastima upravljanja infrastrukturom prevazišao bi plan implementacije reforme PIM-a u centralnim političkim institucijama i uključivao bi razumijevanje i rješavanje ključnih izazova pružanja usluga na nivou sektora, kreiranje mape puta za upravljanje javnom imovinom zajedno sa politikama i alatima za implementaciju i podržavanje otpornosti upravljanja infrastrukturom na Zapadnom Balkanu, čime se doprinosi ekonomskoj konvergenciji sa EU. Tehnička pomoć će se provoditi na državnom i na regionalnom nivou.
