Na marginama te konferencije ministar Košarac je održao bilateralni sastanak sa direktorom Sekretarijata Energetske zajednice Arturom Lorkovskim i predstavnicima Evropske komisije.
Košarac je istakao da je sektor energetike u primarnoj ustavnoj nadležnosti entiteta u BiH, te da državno ministarstvo ima koordinirajuću ulogu.
“Nisam dao saglasnost na predložene ciljeve. Moj stav je da se to pitanje ne može razmatrati bez učestvovanja i stavova resornih entitetskih ministarstava. Zato sam zatražio od predstavnika Energetske zajednice i Evropske komisije da o ciljevima za dekarbonizaciju energetskog sektora do 2030. godine razgovaraju na bilateralnom sastanku s ministrima energetike Republike Srpske i Federacije BiH, koji će biti održan naredne sedmice u Sarajevu”, poručio je ministar Košarac.
On je naglasio da Ministarstvo kojim rukovodi nije i neće biti centralni organ za energetski sektor, bez obzira na to što su pojedine strukture u prethodnom periodu zagovarale takva rješenja.
“Insistiram na potpunoj vidljivosti entitetskih ministarstava u tom slučaju, jer Republika Srpska i Federacija BiH moraju biti vidljive u energetskom sektoru. Lično, smatram da su pojedini od predloženih ciljeva preambiciozni, a neki čak i nerealni, ali jedini mogući model je da oni budu definisani u konsultacijama i dogovoru sa nadležnim entitetskim ministrima”, ocijenio je ministar Košarac.
On je informisao današnje sagovornike da je Republika Srpska usvojila zakone u oblasti energetike i da su usklađeni sa standardima Energetske zajednice i Evropske unije.
Istakao je takođe da Federacija BiH u legislativnom smislu nije završila svoj dio posla, te ocijenio da je to očigledan primjer disbalansa odnosa i procesa u energetskom sektoru, saopćeno je iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
“Ukazao sam i na činjenicu da dio političke strukture iz Federacija BiH blokira gasifikaciju Republike Srpske, čak i BiH, tako što je izostala podrška ministara iz Federacije BiH na nacrt sporazuma o izgradnji Istočne i Južne interkonekcije. Stav predstavnika Republike Srpske je da se to pitanje mora usvojiti u najkraćem roku da bismo sačuvali energetsku stabilnost te obezbijedili dovoljne količine gasa za stanovništvo i privrednu zajednicu u Republici Srpskoj i Federaciji BiH”, rekao je ministar Košarac.
Na neformalnom sastanku Ministarskog vijeća Energetske zajednice razgovarano je, između ostalog, i o skladištenju gasa pri čemu je Košarac konstatovao da BiH za to nema potrebne kapacitete.
“U ukupnoj strukturi, gas se koristi sa dva posto, tako da, ukoliko u budućnosti budemo opredijeljeni za skladištenje gasa, moj stav je da to moramo raditi sa zemljama u okruženju, prvenstveno misleći na Srbiju, koja ima kapacitete i potrebnu infrastrukturu”, naglasio je Košarac.
