Zastupnici Evropskog parlamenta su neočekivano odbacili niz zakonskih predloga iz paketa “Fit for 55”, među kojima je bila pregovaračka pozicija Evropskog parlamenta o uvođenju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika – poreza na CO2 za uvoznu električnu energiju i drugu robu.
Revizija Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS) je trenutno u zastoju. Evropski parlament je glasao protiv prijedloga da se taj mehanizam proširi na sektore kao što su transport i zgradarstvo, sa kojima bi bilo obuhvaćeno ukupno 61 posto emisija plinova s efektom staklene bašte, u poređenju sa trenutnih 43 posto.
Naime, prvobitni prijedlog je bio da se za pregovaračku poziciju zakonodavnog tela EU odredi 67 procenata, ali je zatim postignut kompromis da se taj propis ublaži. To je onda nagnalo socijaldemokrate i zelene – koji su za ambiciozniji cilj od 61 posto – ali i krajnju desnicu da uskrate podršku.
Neuspjeh glavnog prijedloga je sa sobom povukao i zakonska rešenja za CBAM i Socijalni klimatski fond
Predlog je zatim vraćen nadležnom odboru na dalju raspravu. Ovaj iznenađujući ishod je potopio i zamišljena zakonska rešenja za uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika – u suštini poreza na CO2 za uvoznu struju i određene vrste robe, i Socijalnog klimatskog fonda, koji bi koristio prihode od EU ETS-a za pomoć ranjivim domaćinstvima.
Ključni dio paketa je trebalo da vodi ka smanjenju broja dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida u opticaju za 70 miliona 2024. i 50 miliona 2026. godine. Evropska komisija je zamislila nešto radikalniju mjeru, sklanjanje 117 miliona sertifikata 2024. godine. “Fit for 55” je inicijativa za zakone i propise koji će omogućiti da se godišnje emisije najkasnije 2030. obore 55 posto.
Evropski parlament je usvojio pregovaračku poziciju da svi novi automobili i kombiji od 2035. moraju voziti s nula emisija
CBAM bi vjerovatno finansijski pogodio zemlje kao što su one na Zapadnom Balkanu i Turska. Taj mehanizam je zamišljen da ih pogura da ubrzaju dekarbonizaciju, pogotovo u energetici, budući da se tiče tehnologija za proizvodnju struje i u energetski intenzivnoj industriji uključujući sektore čelika i cementa.
U odvojenom plenarnom glasanju, evropski zastupnici i zastupnice su usvojili svoju poziciju o predloženim propisima za reviziju standarda za performanse novih automobila i kombija u pogledu emisija ugljen-dioksida. Prihvatanjem teksta za predstojeće pregovore sa državama članicama oni su dali podršku mjerama koje je Evropska komisija osmislila da bi se do 2035. postigla drumska mobilnost sa nula emisija.
Srednjoročni cilj za smanjenje emisija, za 2030, bio bi 55 posto za putničke automobile i 50 posto za laka komercijalna vozila.
