U periodu od 2015. godine do danas, kompanije i druge organizacije u RS na Banjalučkoj berzi učestvovale su na osam sprovedenih multilateralnih kompenzacija i ukupno izmirile obaveza i naplatile potraživanja u iznosu od 580,28 miliona KM. U tekućoj godini bit će sprovedene još tri multilateralne kompenzacije u aprilu, julu i oktobru.
Prijavljene obaveze
Multilateralna kompenzacija omogućava kompenzovanje obaveza i potraživanja između velikog broja učesnika koji ne moraju biti u međusobnom dužničko-povjerilačkom odnosu. Za razliku od kompenzacije koju privredna društva sprovode sklapanjem ugovora o bilateralnoj kompenzaciji ili kompenzaciji sa dva i više poslovnih partnera, multilateralna kompenzacija ne zahtijeva da učesnik u kompenzaciji poznaje dužničko-povjerilačke odnose ostalih učesnika.
Od učesnika se traži da u Jedinstveni sistem za multilateralne kompenzacije i cesije prijavi svoje obaveze, a potraživanja tog učesnika se dalje kreiraju na bazi prijava obaveza drugih učesnik prema njemu.
Inače, od 2015. do januara 2018. godine zabilježeno je 9.313 učesnika čije obaveze su bile raspoložive za kompenzaciju.
„U Jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije registrovano je 7.569 učesnika. U ovaj broj nisu uključeni učesnici čiji su glavni računi blokirani, a koji takođe učestvuju u kompenzaciji tako što banke za njih prijavljuju obaveze. Obaveze prijavljuju učesnici kako iz privatnog, tako i iz javnog sektora. Ako uzmemo u obzir sve sprovedene kompenzacije, učesnici su u prosjeku po kompenzaciji prijavljivali oko 874 miliona KM obaveza“, rekli su iz Banjalučke berze (BLSE) o poslovnim subjektima koji su registrirali pristup sistemu za multilateralne kompenzacije i vrijednosti njihovih obaveza koje su unijete u sistem.
Što se tiče kreiranja potraživanja, Jedinstveni sistem koristi podatke o učesnicima koje dostavljaju Poreska uprava RS, Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) i Centralna banka BiH. Da bi neko bio učesnik u sistemu mora imati JIB i glavni račun u banci. Bez ova ova podatka učešće na sistemu nije moguće, potvrdili su iz BLSE.
Sistem na BLSE dalje kompenzuje unesene obaveze i potraživanja tako da obuhvati što veći broj učesnika i da se ostvari maksimalan iznos kompenzacije. Broj učesnika u jednom krugu koji kompenzuju obaveze i potraživanja može biti i nekoliko stotina što je u slučaju ugovorene kompenzacije nemoguće.
Većina učesnika kompenzuje obaveze i potraživanja. Iz BLSE su potvrdili da je od 2015. do januara ove godine (od 9.313 učesnika čije obaveze su bile raspoložive za kompenzaciju) – čak 7.186 učesnika uspjelo kompenzovati obaveze i potraživanja u nekom iznosu.
Iako je većina učesnika uspjela kompenzirati obaveze i potraživanja, neki učesnici na ovaj način riješili su problem neizmirenih obaveza i naplatili dio potraživanja.
„Postoje učesnici koji prijave obaveze u sistem, ali nemaju potraživanja na sistemu, jer niko prema njima nije prijavio obaveze. Takvi učesnici ne mogu biti kompenzovani. Takođe, postoje učesnici koji imaju i obaveze i potraživanja na sistemu, ali ne postoje veze između učesnika kojima duguju i onih od kojih potražuju te se kompenzacioni krug ne može zatvoriti“, iz BLSE su za Business magazine pojasnili koji učesnici ne uspijevaju na ovaj način kompenzirati obaveze i potraživanja.
Zakonska obaveza
Dok je u Sloveniji i Hrvatskoj model organizovanja kompenzacija dobrovoljna prijava potraživanja, sadašnji model u RS podrazumijeva obaveznu prijavu dugovanja. Inače, prva obavezna multilateralna kompenzacija u manjem bh. entitetu održana je na osnovu Zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije u RS, u kojem su propisani uslovi za sve poslovne subjekte koji su dužni prijaviti dospjele neosporene novčane obaveze , a od kojih su izuzeti poslovni subjekti koji su u stečaju ili likvidaciji. Svi učesnici mogu koristiti sistem i na dobrovoljnoj osnovi nakon održavanja osnovne, obavezne kompenzacije.
Interes za multilateralne kompenzacije na BLSE raste i u svakom novom ciklusu kompenzacija registruju se novi poslovni subjekti.
„U odnosu na prvu multilateralnu kompenzaciju koja je sprovedena 2015. godine kada učesnici nisu koristili sistem na dobrovoljnoj osnovi, u narednim kompenzacijama primjetan je rast zaključenih cesija i učesničkih multilateralnih kompenzacija. Obje ove mogućnosti podrazumijevaju da učesnici nakon završene sistemske kompenzacije sami na sistemu pretražuju listu učesnika od kojih mogu preuzeti potraživanje (cesija) ili prema kojima mogu unijeti obavezu (učesnička kompenzacija) i tako dodatno kompenzovati preostale obaveze i potraživanja. Sistem učesnicima nudi i opciju da prodaju jedno ili više potraživanja koja nisu naplatili. Bilo je učesnika koji su organizovali aukcije za prodaju potraživanja, ali do sada nije bilo realizovanih prodaja“, rekli su iz BLSE za Business magazine.
Kako je pojašnjeno iz BLSE, efekti bi bili veći kada bi učestvovao još veći broj privrednih subjekata i kada bi učesnici koristili sistem i na dobrovoljnoj osnovi, odnosno kada bi u periodu nakon završene sistemske kompenzacije zaključivali učesničke kompenzacije, cesije i aukcije za prodaje potraživanja.
Dok se sistem za obavezne multilateralne kompenzacije i cesije u RS razvija posljednje tri godine, ovog korisnog instrumenta za smanjenje stanja nelikvidnosti u privredi u FBIH nema.
Berzanski sistem trgovine na SASE nije pogodan za multilateralne kompenzacije, a elektronska platforma na kojoj je to moguće raditi nije na raspolaganju.
„Za multilateralne kompenzacije na SASE potreban je poseban software odnosno elektronska platforma, na kojoj bi privredni subjekti mogli registrovati svoja dugovanja / potraživanja. SASE može u vrlo kratkom roku dobiti na raspolaganje software koji je namijenjen obavljanju multilateralnih kompenzacija u skladu sa odabranim modelom organizovanja kompenzacija“, rekli su iz Sarajevske berze SASE za Business magazine.
Iako je SASE Vladi FBiH ponudila saradnju na polju uspostave sistema multilateralnih kompenzacije sličnog onome u RS, uz pomoć i saradnju Banjalučke berze, što bi pored organizovanja platforme uključivalo i izradu zakonske i podzakonske regulative – zakona o multilateralnoj kompenzaciji u FBiH još uvijek nema. Iz SASE nisu željeli špekulirati o razlozima.
Privremeno rješenje
Uprkos milionskim iznosima uspješno prebijenih dugova u RS na ovaj način, mnogi smatraju da kompenzacije ne bi trebala biti redovna pojava u privredi.
„Uvođenje ovog instituta u FBiH bilo bi korisno sa aspekta smanjenja nelikvidnosti u privredi, ali samo kao privremena mjera. Naime, kroz multilateralne kompenzacije ide se u stvaranje paralelnog sredstva plaćanja. Jedino pravo rješenje je povećanje finansijske discipline, odnosno redovno i pravovremeno izmirenja obaveza od svih privrednih subjekata, uključujući i subjekte javnog prava“, rekli su za Business magazine iz SASE.
Uprkos ovim nesavršenostima, iz BLSE smatraju da sistem ima predispozicije da dugoročno zaživi.
„Sistem za kompenzacije nudi učesnicima više mogućnosti (cesije, učesničke kompenzacije i aukcije za prodaje potraživanja) i zbog ovih mogućnosti sistem ima predispozicije da dugoročno zaživi. Da bi se to i ostvarilo, učesnike je neophodno dodatno edukovati o tome na koji način mogu koristiti sistem na dobrovoljnoj osnovi. S druge strane, kompenzacije su samo jedan od instrumenata za poboljšanje lividnosti. Neophodno je raditi i na ostalim mjerama, naročito onim koje se odnose na rasterećenje uslova poslovanja privrednih subjekata“, rekli su iz BLSE.
U svakom slučaju, ipak je bolje i kompenzirati potraživanja ili obaveze nego srljati u hroničnu nelikvidnost, a zakonski okvir za multilateralnu kompenzaciju koristan je i kako bi se iskoristio kapacitet berze u te svrhe, koje inače karakterizira hronični nedostatak posla.
