Kako se navodi u saopštenju Eurostata, u prvom kvartalu 2024. godine uvoz robe iz zemalja koje nisu članice EU u EU je smanjen za 2,9 posto u odnosu na prethodni kvartal, dok je izvoz povećan za 0,3 posto.
“Ovo je drugi uzastopni kvartal rasta izvoza, dok uvoz opada već šest uzastopnih kvartala. Saldo EU za trgovinu robom porastao je sa 31,7 milijardi evra u četvrtom kvartalu 2023. na 51,2 milijarde evra u prvom kvartalu 2024. Trgovinski bilans je pokazao suficit tri kvartala zaredom, nakon perioda deficita od četvrtog kvartala 2021. do drugog kvartala 2023. godine, prvenstveno zbog visokog deficita za nadoknađivanje viškova energije u drugim kategorijama proizvoda”, stoji u saopštenju.
Dalje piše da su u prvom kvartalu 2024. ostvareni viškovi u mašinama i vozilima (65,7 milijardi eura), hemikalijama (57,6 milijardi eura), hrani i piću (15,7 milijardi eura).
Takođe, viškovi su ostvareni i u ostalim industrijskim proizvodima (4,8 milijardi eura) i ostalim proizvodima (1,3 milijarde eura) i nadmašio je deficit energije (-87,7 milijardi eura) i sirovina (-6,3 milijarde eura).
Bosna i Hercegovina skoro 70 odsto spoljnotrgovinske razmjene ima sa zemljama Evropske unije.
Na pitanje da li je rast ekonomije EU važan za domaću ekonomiju, ekonomista Milenko Stanić smatra da je ozdravljenje ekonomije zemalja EU, pogotovo nekoliko ključnih, koje su jako bitne za spoljnotrgovinsku razmjenu sa BiH, veoma značajno.
“To se pogotovo odnosi na Italiju, Hrvatsku, Sloveniju, Njemačku i Austriju jer će oživljavanje privredne aktivnosti u tim zemljama pogodovati većem izvozu naših privrednih subjekata. Mi u prvom kvartalu ove godine imamo ozbiljne padove izvoza – više od osam odsto, a rast uvoza više od pet odsto. Ključno za ekonomiju naše zemlje je da se krene pozitivnim iskoracima u povećanju izvoza, tako da je oporavak ekonomije zemalja EU dobra stvar. Posebno se to odnosi na nagovještaje da će u drugom kvartalu ove godine njemačka privreda imati pozitivne trendove, a znamo koliko je ova zemlja imala problema prošle godine. Ovo će svakako doprinijeti iskoraku bh. izvoznika, i to je ključno za platne bilanse, te pozitivnom rastu bruto domaćeg proizvoda. S rastom proizvodnje raste i broj zaposlenih”, objašnjava Stanić.
Admir Čavalić, ekonomski analitičar, istakao je da povećanje ekonomske aktivnosti u EU automatski znači unapređenje spoljnotrgovinskih odnosa sa BiH, konkretno izvoza.
“Ono što malo plaši jeste pad uvoza iz zemalja EU. I mi smo početkom godine imali pad izvoza, a najveći dio pada izvoza je prema zemljama članicama EU. To za nas znači pad izvozne aktivnosti. Dobro je da se oporavlja tržište EU, posebno njemačko. Ipak, svi makroekonomski pokazatelji ne stoje dobro, vidjećemo šta će se dešavati tokom ljeta. Takođe, dobra stvar je da će se kamate spuštati, što znači da prolaze kriza inflacije, energetska kriza i slično. Mi smo veoma vezani za ekonomiju EU, ali ovo je tek prvi signal”, naglasio je Čavalić.
