Jedna od stvari koje je, kaže, naučila dolaskom na čelo Energoinvesta, jeste i odnos prema i sa medijima, koji je nerijetko razočaraju količinom senzacionalizma koju gaje na veoma ozbiljnim temama.
HADŽIALJEVIĆ: Da, naučila sa da pojedini mediji uglavnom pišu šta žele, a ne ono što jeste i to ne smatram kvalitetnim novinarstvom. Ako me već neko pita za nešto što je moja odgovornost, očekujem da se moje riječi tačno prenesu. Ne želim da me zovu novinari koji već imaju naslov, a ja samo treba da „uskočim“ u to.
BM: Pretpostavljam da se to najviše odnosi na pitanje plina? Uz uvažavanje cjelokupne situacije u svijetu po pitanju energenata, da li je zaista gas toliko pitanje kako, eto, možemo čitati
i slušati na sve strane?
HADŽIALJEVIĆ: Ma vidite, plinom su se svi počeli baviti odjednom i odjednom je to postala tema br. 1, a manje od pet posto stanovništva u BiH koristi plin: Sarajevo, malo Visoko i nešto malo privreda u Zenici. Skočila cijena nafte, struja skuplja, drva skuplja, pelet također, ali se priča o plinu i ja to stvarno smatram pretjeranim. Kada znate sve ovo što sam rekla, jasno je da su potrebe za ostalim energentima jako velike i umjesto da svi razmišljaju kako zaštiti cjelokupno građanstvo, bave se plinom. Također mi nije jasno kakvu to privilegiju imaju oni koji koriste plin da bi imali subvenciju, u odnosu na one koji koriste drva ili struju? Zašto subvencionirati plin kad plin imaju ljudi koji žive u Sarajevu, koji imaju plaće i koji to, većina barem, mogu da plate. Onaj dio za koji se već zna da je u socijalnoj potrebi, njih 20.000 – 50.000, to je uredu, ali ne finansirati direktora neke banke. Ili mene… ili nekog ministra… Zašto bi se to radilo u odnosu na ljude koji žive recimo u Banovićima i plaćaju ugalj?
BM: To znači da će plina biti i da građani ne trebaju brinuti?
HADŽIALJEVIĆ: Da, to znači. Plina ima i on je najjeftiniji u odnosu na sve u okruženju – Srbija, BiH i u sklopu države RS. I to je to. Drama se pravi oko toga iz čisto političkih razloga. Da vam kažem, struja i energenti općenito su najvažnija stvar za jednu privredu, za jednu državu, za jedan Energoinvest. Kod nas se pogrešno stvari nastoje uklopiti u jednu malu sredinu, u neki kanton, neki grad, neku opštinu. Ali ne. Tu glavnu riječ mora da vodi država. Šta je intencija države, šta nama kao državi i građanima u toj državi najviše odgovara? E, kada znamo odgovor na ovo strateško pitanje države, onda idemo dalje. A ne, kako je sada slučaj, politički izabrani direktori Kantona trebaju da prave famu i frku oko pitanja koje je strateško pitanje države. To se dešava kada se politika miješa u struku.
BM: Kako objasniti da je to politika?
HADŽIALJEVIĆ: Običan građanin je potpuno zbunjen, teško mu je razumjeti da se cijela frka pravi samo zbog toga što se biznis plina stavio pod legalnu kontrolu. Zato što je neko ranije u Energoinvestu pustio da se razne stvari dešavaju, a koje sam sa zadovoljstvom zaustavila. I to je ispao strašan problem. Kada pitaju zašto više ne može, moj odgovor svima njima je da ne može, jer to radi Energoinvest.
BM: Ima li to veze sa tim što ste žena? Ili ne? Čini se da je odgvoor na to pitanje pomalo slojevit?
HADŽIALJEVIĆ: Vidite, ima tu svega. Najprije se pitaju ko je ta žena, ne znamo ni ko je ni šta je, odjednom se pojavila i sad nešto ne da, a tolike godine je sve to moglo. I tačno je to, ova žena ne da.. Zašto su neki muškarci prije mene to dozvoljavali? Sigurno ima neki razlog, ništa se ne dešava slučajno.
Pazite, Energoinvest 46 godina uvozi plin i kada sve završimo, procedure, ugovore, carine i sve ostalo što treba, onda taj biznis damo nekom drugom i kažemo „evo vama plin, radite sa njim šta želite“. Prosto smo ispadali neke naivčine koji smo gotov biznis davali nekome drugome da ga radi u naše ime. Kada sam preuzela funkciju direktora, mislila sam, naravno, da to tako treba. Ali sam onda otvorila sve, ušla u problematiku i vidjela o čemu se radi. I onda sam rekla, ne može više ovako. I kada sam to rekla, glavna prijetnja je glasila“ mi ćemo vas dati u medije“. No, bila sam vrlo jasna: sa medijima ili bez njih, neće ići ovako i to je to. Ako treba, hajdemo se „tući“.
BM: I kako se vi tučete?
HADŽIALJEVIĆ: Odlično, bitka je do kraja. Zadovoljna sam kako ide. Nikada ne radim stvari napola – ili ga radi ili ga ne radi i to što radiš radi najbolje što znaš, jer samo to donosi rezultat. Mislim da se do sada pokazalo da sam bila u pravu. Ovdje se uvijek neko nečega boji, a najviše se boje reći kako jeste.
BM: Da, kod nas se boje medija, birača, Evrope i zatvora. Ne mora uvijek ići ovim redom. No, to je neka druga tema. Da li mislite da već razgovarati položaju žene u poslovnom svijetu ide na ruku onima koji i prave tu razliku?
HADŽIALJEVIĆ: Mene, iskreno, strašno nervira ta priča o ženama. Kakva je razlika između žena i muškaraca? Žene mogu i rade sve: voze avion, voze bager, taksi, miješaju beton, siju hranu, projektuju zgrade, brane… Dakle, rade sve i mogu raditi sve, samo je pitanje šta od toga žele raditi.
BM: Da li ste Vi osjetili da je to što ste žena otežavajući faktor?
HADŽIALJEVIĆ: Ima i toga. No, nekada je prednost biti žena i to moram reći. Dva su razloga – kada vide ženu sa druge strane stola, onda su kapaciteti malo spušteni. Pogledi su malo spušteni, kapaciteti su malo spušteni. To je nekada. A nekada imate preko puta sebe ili oko sebe ljude svjesne znanja i iskustva koje nosite i onda je to potpuno drugačije iskustvo.
Na ovoj funkciji sam od 2016. godine i do ove fotelje sam došla stepenicu po stepenicu koja je postojala i postoji u Energoinvestu, ali meni je to drago, jer sam zahvaljujući svakoj toj stepenici učila posao. Dosta sam radila, radim i danas, ja sam vam onaj operativni direktor koji piše, pravi, nosi ako treba…Mišljenja sam da ne možete voditi ljude ako niste savladali posao u svakom njegovom segementu, jer kako ćete drugačije naučiti ove koji dolaze.
BM: A odnos sa ženama, koliko su spremne poduprijeti jedna drugu?
HADŽIALJEVIĆ: Dalo bi se pričati i o tome. Naravno, žene su po prirodi borbene, one se upoređuju, ali mene to nikada nije demoralisalo, ja sam uvijek bila spremna za to. U mojim počecima bilo je malo toga zbog moje mladosti valjda, a ja sam se trudila pokazati da znam, da imam mozak, da to što sam mlada ne znači nešto loše. Ali, prođu te situacije kada vas upoznaju i vide koliko znate i koliko se trudite.
BM: Šta je odlučujuća osobina vrhunskog menadžera?
HADŽIALJEVIĆ: Imati cilj, samo je cilj važan. Tu je, dakako, i motiv koji ne bi trebao uvijek biti materijalni. A kod nas je, nažalost, uglavnom tako. Meni lično to nikada nije bio motiv i to znaju i oni koji su me imenovali. Moj motiv nije ni poza ni pozicija, moj motiv je da kada jednom odem sa mjesta direktora (a otići ću, nisam se rodila na ovoj funkciji) i kada generalno odem iz Energoinvesta (a to može biti samo penzija) da znam da sam uspjela sačuvati nešto i da nisam dozvolila da Energoinvest propadne. A Energoinvest je trebao propasti – po planu, po projekcijama, po vođenju kompanije – koncept je bio stečaj.
BM: Koliko aktuelna vlada to razumije i mogu li vam pomoći u nečemu?
HADŽIALJEVIĆ: Ja moram priznati da premijer koji dolazi iz privrede to razumije. Interesantno je da je on čovjek koji razumije ovu našu poslovnu temu i našu borbu. Ne tražimo mi neku pomoć, mi smo se izborili sa mnogim izazovima, a pomoći nam mogu tako da razumiju šta govorimo, šta je krivo, a šta je pravo. Uglavnom imamo problema oko izdavanja garancija za naše projekte.
BM: Ozbiljno? Zar imate problema oko izdavanja garancija za takve projekte? Pa je li u pitanju neznanje ili…
HADŽIALJEVIĆ: Pa teško je to shvatiti.. Ministar i premijer to razumiju i znaju kako se rade takvi poslovi i oni su za. Koja to firma u BiH ima projekat za 200 miliona dolara? Mi u BiH se hvalimo izvozom mlijeka, malina, mesa…Halo! Izvoz pameti, izvoz inžinjeringa je ono što donosi kvaliteten novac. Svaka čast svakome, treba sve raditi, ali nije normalno da se hvalimo izvozom i da se privreda BiH zasniva na izvozu mlijeka.
BM: Često se čuje da tamo gdje su žene u upravljačkim strukturama firma bolja, kanton bolji, država također… Da li ima neke istine u ovome? Kako izabrati prave žene, jer opet s druge strane, nisu ni sve žene istog kapaciteta…
HADŽIALJEVIĆ: Nemojte da da sad ispadne dvije žene razgovaraju pa onda mi tako mislimo. No, činjenica je da smo mi do sada imali tri reorganizacije u cilju prilagođavanju okolnostima poslovanja i moram vam reći da su kod nas žene na čelu projektovanja, finansija, pravnog sektora, komercijale, kvaliteta, zajedničkih poslova ali isto tako ću naglasiti da sam saradnike zaista birala po sposobnostima i tako se desilo. I to vam je prvi saf, kako se kaže. Imamo puno žena među inžinjerima i to mi je posebno drago i one svoj posao obavljaju odlično. To što su žene niti je prednost, niti je mana, naprosto se radi o kvalitetnim jedinkama, a ono gdje se ja malo miješam sa te ženske strane, jeste da ih potičem na odlaske na teren gdje god radimo i ponosna sam na to. A nije tako uvijek bilo. Nekada su muškarci bili ti koji idu u Libiju, u Alžir, idu da zarade novac, a danas tu istu priliku imaju žene. Prošla sam terene u svoje vrijeme i znam koji to kvalitet znanja donosi i želim da naše inžinjerke budu jake na svim poljima. A žele i one i to mi je jako važno.
