Zastoji u snabdijevanju i rast troškova energije trebalo bi da popuste naredne godine, što bi značilo i znatno slabiju inflaciju, ali period normalizacije cijena trajaće duže nego što se očekivalo, saopćila je čelnica Evropske centralne banke (ECB), Christine Lagarde.
ECB očekuje nagli pad inflacije u narednoj godini, nakon što su u oktobru potrošačke cijene, prema procjenama Eurostata, porasle 4,1 posto, najsnažnije u 13 godina.
Lagarde uporno otklanja sugestije da se monetarna politika u eurozoni postroži, ponavljajući poruku ECB-a da uslovi za podizanje kamatnih stopa vjerovatno neće biti ispunjeni u narednoj godini, jer se očekuje da će inflacija nakon toga ponovo pasti ispod planiranih dva posto, prenosi Hina.
ECB je u septembru prognozirala da će inflacija u eurozoni u prosjeku naredne godine skliznuti na 1,7 posto, te na 1,5 posto u 2023.
Evropska komisija (EK) procijenila je u jesenjim prognozama, objavljenim prošle sedmice, da će u narednoj godini iznositi 2,2 posto, te skliznuti na 1,4 posto u 2023.
“I dalje očekujemo slabljenje inflacije u narednoj godini, ali za to će ipak biti potrebno više vremena nego što se prvobitno očekivalo”, rekla je Lagarde u govoru pred odborom Evropskog parlamenta (EP) za ekonomsku politiku.
Ona je navela da će zastoji u lancima snabdijevanja vjerovatno biti nešto blaži u narednoj godini, a i terminski ugovori za energente pokazuju značajan pad cijena, što upućuje na zaključak da će inflacija oslabiti, čak i ako proces normalizacije cijena potraje.
Lagarde je napomenula da bi i plaće mogle reagovati na inflaciju, ponovivši ipak da u ECB-u i dalje smatraju da cijene neće rasti kroz duže vrijeme posredstvom sekundarnih efekata.
“Procjenjujemo da bi plaće naredne godine mogle porasti možda i nešto snažnije nego ove godine, ali rizik sekundarnih efekata ostaje ograničen”, rekla je Lagarde.
Ona je dodala i da je industrija pod pritiskom, što bi moglo rezultirati slabijim ekonomskim rastom.
