Neću vam zamjeriti, dragi moji, ako u mnoštvu vijesti kojima se biznismenima u Bosni i Hercegovini obećava rasterećenje privrede, a onda preko noći donose odluke o povećanju cijena energenata za nekih 30 posto (gas u FBiH, npr.) niste upratili informaciju da će nova mjera Centralne banke BiH kojom će od 1. maja banke plaćati dvostruko veću negativnu kamatnu stopu na višak iznad obavezne rezerve u CBBiH košati banke 10 miliona KM. Negativnih kamata na visokolikvidna sredstva, kako to pojašnjavaju bankari.
Naravno, bankari su odmah najavili određene aktivnosti kako ova sredstva „kroz zakonsku regulativu“ tretirati na drugi način. Jer banke hronično pate od nedostatka „kvalitetnih projekata“ (ipak, manje nego što privrede npr. pati od nedostatka kvalitetnih i nekompliciranih procedura za nabavku finansijskih sredstava za pokretanje i proširenje poslovanja, npr.)
Jedna od ideja koju bankari zagovaraju jeste „veće partnerstvo između banaka i države“ države kroz finansiranje infrastrukturnih projekata, energetike, autoputeva, učešće u finansiranju stranih investiciji i ono što je posebno interesantno „poticanje malih i srednjih preduzeća“.
E, ovo posljednje je posebno interesantno, jer mala i srednja preduzeća muku muče da dođu do kvalitetnih kreditnih sredstava. Čak i u situaciji kada imate „čistu“ kreditnu, poresku i svaku drugu historiju, potrebno je mnoštvo dokumenata i garancija (pride) da ćete zaista biti u stanju vratiti kredit. I sati i sati vremena, potrošenog na razgovore sa bankarskim službenicima (koji često govore bankarskim, običnim smrtnicima uglavnom nerazumljivim jezikom).
Zato, drugovi bankari, pojednostavite procedure za firme (recimo) na nivo kredita za građane (tipa, do kredita za poslovanje za 24 sata). Možda nije baš u bankarskom duhu, ali mogli biste razmisliti i o preuzimanju dijela rizika prilikom davanja kredita ili otvoriti se više za investiranje u određene projekte ili… plaćajte još 10 miliona KM negativnih kamatnih stopa na višak preko obavezne rezerve.
){kind=link}