“Inflacija će se smanjiti, ali ne tako brzo”, naglasio je Gentiloni poslije sastanka s austrijskim vicekancelarom Wernerom Koglerom i ministrom finansija Austrije Magnusom Brunnerom u Beču.
Gentiloni je ukazao da se približavamo vrhuncu inflacije.
“Nalazimo se pred rizicima i plovimo u teške vode”, objasnio je aktuelnu situaciju.
Međutim, ističe da postoje i pozitivne naznake i zato ne treba potpasti pod razmišljanja da imamo pred nama katastrofalnu recesiju.
Invazija promijenila tok evropske historije
Ukazao je da se turizam širom Evrope dobro razvija, da je stopa nezaposlenosti u maju na rekordno niskom nivou od 6,6 posto u eurozoni i 6,1 posto u Evropskoj uniji.
“To su najniže vrijednosti od uvođenja eura. Imamo javne investicije koje ne opadaju. To je sve dobro iz ekonomskog ugla”, naglasio je Gentiloni, podsjećajući da su tokom finansijske krize 2008/09. upravo javne investicije pale.
Gentiloni kaže da je veliki izazov za EU vezan za energetsku nezavisnost od Rusije.
“Ruska invazija je promijenila tok evropske historije. To se, naravno, odrazilo na privredni razvoj. Suočeni smo sa usporenim rastom”, kazao je.
Prema njegovim riječima, prognoze rasta su za 2022. godinu potpuno drugačije, pa su na proljeće bile na plus 2,7, a sada su nešto iznad nule.
Istakao je da je sada prioritet da se riješi energetski problem, da se provedu veliki programi investicije te da se drže na oku budžeti članica EU-a.
Razmišljanja o zajedničkoj kupovini plina
Obimi izdataka kao u godinama pandemije sada više nisu mogući, poručio je.
Gentiloni je podvukao da je na putu ka energetskoj nezavisnosti potrebno jedinstvo.
“Cilj je da smanjujemo tu zavisnost bez gušenja privrednog rasta. U fokusu razmišljanja je zajednička kupovina plina. Politički bi zajednička nabavka plina bio sljedeći potreban korak”, naglasio je.
Paralelno tome smatra da treba normalizirati monetarnu politiku Evropske centralne banke (ECB), što je važno za naredne
